Породице киднапованих и несталих Срба са Косова и Метохије неће одустати од трагања за својим најмилијима и захтевају да албански злочинци коначно одговарају, али сумњају да се ти подаци намерно „замагљују“ – речено је на конференцији за новинаре у Београду пповодом 15 година од оснивања овог удружења.
Виши кустос Музеја жртава геноцида из Београда Ненад Антонијевић рекао је да вековима траје нетрпељивост Албанаца према Србима, те да се злочини над Србима настављају на Косову и Метохији и у 21. веку. Он истиче да је у Скупштини Србије потребно хитно усвојити закон који би регулисао права породица убијених и несталих Срба на Косову.
Породице сумњају да се подаци о несталима замагљују са одређеном намером, како би се манипулисало подацима, а злочинци избегли правди и истичу да нема истинског помирења док не буду пронађени остаци српских жртава, осуђени злочинци и киднапери и док се прогнани Срби не врате на своја огњишта.
Заменик тужиоца Србије за ратне злочине Мирољуб Виторовић каже да није оптимиста да ће се пронаћи убијени и нестали Срби и да ће доћи до истине о томе, јер одговорни неће дозволити да се сазна истина, пошто је то део неког пројекта.
Он је рекао да су злочини над Србима на Косову рађени тако да се тела не пронађу и подсетио на једну наредбу такозване ОВК за групу Срба која је била затворена у Гњилану, да им се тела раскомадају и остаци склоне да никад не буду пронађени.
Виторовић је ка пример навео Ливачко језеро где су, према изјавама непосредних сведока, бацани делови тела убијених Срба, те додао да је Холандски тим ронилаца нашао на дну језера гомилу смећа од два метра, али је прекинуто истрживање, пошто су наишли на мине.
Ко је спорводио тај пројекат, детаљно га је разрадио. Они који су одговорни, сигурно неће дозволити да се докаже да се на Косову и Метохији десио злочин над Србима, рекао је Виторовић.
Председник овог удружења Верица томановић навела је да су најближи сродници овом удружењу пријавили 686 несталих Срба, док се у Приштини налазе неиндетификовани остаци 360 лица.
Сумњамо да има погрешних идентификација, многа тела су сахрањивана под туђим именима, а у Приштини нема воље за доказивањем правог идентитета остатака. И поред свега остајемо одлучни у проналажењу чланова наших породица, рекла је Томановићева.
Она је додала да је 1998. и 1999. године било појединачних и масовних отмица Срба на Косову и Метохији и то наочиглед међународних снага кфора којима су сви случајеви пријављени.
Албанске убице седе у влади Косова
Члан удружрња Милорад Трифуновић каже да је убеђен да нема више живих међу отетим Србима и да се њихова тела налазе у јамама, рекама, језерима, потоцима на Косову, где Срби немају приступа, док се идаље штите албанске убице, од којих неки и данас седе у „влади Косова“.
За последње четири године ниједна гробница није ексхумирана, нити је почело ископавање, рекао је Трифуновић.
Виши кустос музеја жртава геноцида из Београда Ненад Антонијевић рекао је да вековима траје нетрпељивост Албанаца према Србима, те да се злочини над Србима настављају и у 21. веку.
Он истиче да је у Скупштини Србије потребно хитно усојити закон који би регулисао права породица убијених и нестсалих Срба на Косову.
Председник Удружења киднапованих и убијених на Косову и Метохији Симо Спасић рекао је да породице желе истину о томе на који начин је неко отет или убијен, као и да злочинци одговарају за своје злочине.
Он је навео да је на списку ово удружења више од 2666 Срба и да породице траже да коначно и албански злочинци одговарају.