Недовољна политичка подршка главна препрека решавању питања несталих

Недовољна политичка подршка главна препрека решавању питања несталих

– Привремени списак несталих лица је радни документ који ажурира и одржава МКЦК, а који је на располагању Радној групи. Према њему, до септембра 2021. године још увек постоји 1.630 несталих лица. Радна под-група за форензичка питања је једини форум који окупља форензичке актере из Приштине и Београда – каже Мартина Фава

Решавање проблема киднапованих и несталих лица током 1999. године, пре и после рата на Косову и Метохији, је један од кључних проблема у погледу постизања мирног решавања питања Косова и Метохије и помирења Срба и Албанаца. О овом проблему је Удружење породица киднапованих и несталих лица на КиМ у Београду, које предводи Верица Томановић, ове године у два наврата орагнизовало Округли сто на којем је, поред осталих, учествовала и Мартина Фава, координатор за нестала лица и њихове породице на Западном Балкану. Замолили смо је за одговоре на неколико питања која трају од када и сама киднаповања и убиства, а која су постављена и на поменутим скуповима који су одржани у мају и септембру ове године у хотелу „Палас” у Београду.

  • Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) је као највећа и најзначајнија неутрална хуманитарна организација радила на евидентирању киднапованих, несталих и убијених лица на подручју Косова и Метохије током, пре и после рата 1999. године. Какве су ваше евиденције и на какве сте препреке наилазили у раду?

– МКЦК ставља породице несталих у средиште свог хуманитарног мандата: сва лица чији су чланови породица нестали између 1. 1. 1998. и 31.12. 2000. oбратила су нам се како бисмо отворили захтевe за тражење. Пратили смо нашу евиденцију састављањем списка несталих лица, који је МКЦК сачинио и ажурирао током сукоба и након њега. Један од почетних главних задатака Радне групе за нестала лица у вези са догађајима на Косову*(*Без прејудицирања статуса, у складу са Резолуцијом 1244), био је да делегације Радне групе из Београда и Приштине одобре овај списак. Привремени списак несталих лица је радни документ који ажурира и одржава МКЦК, а који је на располагању Радној групи. Према њему, до септембра 2021. године још увек постоји 1.630 несталих лица.

  • Који све проблеми и препреке ометају ексхумацију и идентификацију киднапованих и несталих на  Косову и Метохији и на које начине отклањате препреке?

– Недовољна политичка подршка, недостатак нових информација, потреба за повећањем локалних форензичких капацитета, као и ресурси удружења породица несталих поред политизације овог питања, главне су препреке за проналажење 1.630 људи који се још увек воде као нестали у вези са сукобом на Косову*. Сарадња између страна кључна је за постизање резултата и превазилажење препрека: кроз механизам Радне групе, две стране сарађују.

  • Зашто Приштина кочи процес тражења несталих лица и не извршава своје обавезе и да ли можете да утичете на то?

– Делегације и Приштине и Београда у Радној групи преузимају обавезе, које MKЦК као председавајући и неутрални посредник прати током и између седница Радне групе, како би се осигурало спровођење тих обавеза. Од изузетне је важности да се обе стране придржавају преузетих обавеза и уложе све могуће напоре како би постигле резултате. Приштинска и београдска делегација имају одговорност да пруже одговоре породицама несталих о судбини и месту где се налазе њихови нестали вољени.

  • Како гледате на чињеницу да српска страна прихвата да одради све локације које траже албанске породице, али то не чини албанска страна за локације које траже српске породице?

– Као што сам раније напоменула, одговорност за пружање одговора породицама несталих лежи на странама у овом процесу. Делегације Београда и Приштине у Радној групи преузимају обавезе, чије спровођење председавајући Радне групе као неутрални посредник прати.

  • Када поредите Ваш рад на идентификацији несталих у другим земљама света како објашњавате овај проблем са Косовом и Метохијом?

– У септембру 2021. број несталих особа износи 1.630. До данас је више од 4.434 породица добило информације о судбини и локацији својих најмилијих. Стопа успешности идентификовања несталих лица у контексту Косова* износи 73 посто, и највиша je у свету. Више од 1.800 лица је пронађено и идентификовано од оснивања Радне групе 2004. до данас. Радна група је искључиво хуманитарни и неполитички форум: МКЦК омогућава, води и усмерава овај дијалог. Радна група припада двема странама. Радне групе између страна које су претходно биле укључене у сукоб не постоје у многим контекстима у којима ради МКЦК. МКЦК председава сличним механизмима за нестала лица на Кавказу и на Блиском истоку.

  • Како видите проблем „заробљених” посмртних остатака у мртвачници у Приштини, за око 350 лица, које је сакупљао КФОР и чија се судбина не решава толико година уназад, а могла би. Шта можете да урадите и у чијем је мандату да покрене ово питање?

– Питање НН лица је веома сложено и заиста остаје нерешено дуги низ година. Основана 2005. године са циљем да побољша координацију и убрза процесе ексхумација, идентификација и репатријација/примопредаје посмртних остатака, Радна подгрупа за форензичка питања је једини форум који окупља форензичке актере из Приштине и Београда. На овом подфоруму се расправља о НН лицима, а чланови београдске и приштинске делегације у Радној под-групи су предузели кораке за решавање овог питања.

  • Каква су Ваша очекивања у вези отварања архива КФОР-а, УНМИК-а, Хашког трибунала, НАТО-а, ОЕБС-а, ОВК и других организација у вези киднапованих и несталих лица на КиМ ?

– У октобру 2018. године МКЦК је потписао Споразум са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове и ангажовао два истраживача МКЦК-а у Хагу. Архива ове институције примарни је извор информација о сукобима на простору бивше Југославије са преко 10 милиона доступних докумената. Јачањем досадашње сарадње, МКЦК има за циљ да у овим архивама потражи релевантне информације које могу допринети решавању судбине сваког несталог лица користећи имена свих несталих лица које је регистровао МКЦК и места њиховог нестанка.

– Од јула 2018. године МКЦК је контактирао 43 државе чланице НАТО-а и државе које нису чланице НАТО-а чије су трупе биле распоређене у региону, као и 9 међународних организација међу којима су Хашки трибунал, седиште НАТО-а, ЕУ, УН, УНХЦР, ОЕБС, Западноевропска унија, Лекари без граница и Канцеларија високог представника затраживши подршку за достављање информација из њихових архива које би потенцијално могле довести до разјашњења судбине несталих лица у вези са сукобима у региону. Као резултат тога, и за сада, САД, Француска, Немачка, Данска, Пољска, Канада, Норвешка, Финска, Италија, Холандија, ЕУ, седиште НАТО -а, Западноевропска унија и УНХЦР су доставиле релевантну документацију МКЦК.  Такође, МКЦК је затражио приступ архивама обе стране у Радној групи.

– Да би подржали рад Комисија за нестала лица, аналитичари МКЦК-а пажљиво гледају и анализирају документацију/информације добијене из различитих горе наведених извора и припремају аналитичке извештаје кад год пронађу релевантне информације о потенцијалном гробном месту, погрешној идентификацији или претпостављеној идентификацији тела које је већ ексхумирано.

С. Ђукић

Извор: https://jedinstvo.rs/

Оставите одговор