За сада се зна да је на Косову и Метохији од 1998. убијено 2.164 војника, полицајаца и цивила српске и других неалбанских националности. Не зна се судбина 525 особа, док је 361 сахрањена, а да за њихова убиства нико није одговарао – сопштено је јуче на конференцији за новинаре под називом „Отета Истина“ у Београдском медија центру поводом 15 година рада Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ.
После 15 година безуспешног трагања са жаљењем констатујемо да није спашен ниједан људски живот са нашег списка. Наше породице имају право да питају: Ко има право да учествује у заташкавању злочина; Да ли су наше власти тражиле размену заробљених Срба пре амнестије правосудно осуђених Албанаца из Српских затвора; Зашто су прекинуте итрсаге на местима која су потврђена као илегални затвори на КиМ, у Македонији и Албанији, Зашто КФОР није доставио УНМИК полицији податке о киднапованим и убијеним Србима; Зашто су недоступне базе података нашим правосудним органима које су престанком рада међународних мисија однете у матичне земље; Зашто није донето систематско законско решење аз породице киднапованих и несталих лица – кажу у овом удружењу, коме је пријављено 686 отмица Срба на КиМ.
Најављено формирање међународног суда за злочинце на КиМ ограничено је на 1999, чиме ће се аболирати злочини почињени током 1998. и 200. године. Истинско помирење нема без осуде злочина и док се ви прогнани не врате на своја обновљена огњишта. Сумњамо да се манипулише подацима о несталима, избегава категоризација кривичних дела, при чеми ниједна власт у Србији до сада није одговорила на наш апел о доношењу закона о несталима. Ово није само наша лична и породична трагедија, него национална трагедија – нагласила је Верица Т&омановић, председница Удружења.
Uklanjanje tragova
Мирољуб Виторовић, заменик главног тужиоца Суда заратне злочине, рекао је да „да није оптимиста када је реч о истини и проналажењу киднапованих и несталих. Позивајући се на људе који су радили на уклањању трагова Виторовић објашњава да су злочини тако почињени и до ситних детаља разрађени да се тела жртава никад не пронађу“. Навео је пример Ливачког језера код Гњилана, у коме кратка истрага Пришрине од једног преподнева није дала никакве резултате, да би потом Холандски тим испод врећа са ђубретом у муљу на дну пронашао бомбу, због које је истрага прекинута.
Извор https://www.danas.rs