Nema pomirenja bez osude zločina

Za sada se zna da je na Kosovu i Metohiji od 1998. ubijeno 2.164 vojnika, policajaca i civila srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti. Ne zna se sudbina 525 osoba, dok je 361 sahranjena, a da za njihova ubistva niko nije odgovarao – sopšteno je juče na konferenciji za novinare pod nazivom „Oteta Istina“ u Beogradskom medija centru povodom 15 godina rada Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM.

Posle 15 godina bezuspešnog traganja sa žaljenjem konstatujemo da nije spašen nijedan ljudski život sa našeg spiska. Naše porodice imaju pravo da pitaju: Ko ima pravo da učestvuje u zataškavanju zločina; Da li su naše vlasti tražile razmenu zarobljenih Srba pre amnestije pravosudno osuđenih Albanaca iz Srpskih zatvora; Zašto su prekinute itrsage na mestima koja su potvrđena kao ilegalni zatvori na KiM, u Makedoniji i Albaniji, Zašto KFOR nije dostavio UNMIK policiji podatke o kidnapovanim i ubijenim Srbima; Zašto su nedostupne baze podataka našim pravosudnim organima koje su prestankom rada međunarodnih misija odnete u matične zemlje; Zašto nije doneto sistematsko zakonsko rešenje az porodice kidnapovanih i nestalih lica – kažu u ovom udruženju, kome je prijavljeno 686 otmica Srba na KiM.

Najavljeno formiranje međunarodnog suda za zločince na KiM ograničeno je na 1999, čime će se abolirati zločini počinjeni tokom 1998. i 200. godine. Istinsko pomirenje nema bez osude zločina i dok se vi prognani ne vrate na svoja obnovljena ognjišta. Sumnjamo da se manipuliše podacima o nestalima, izbegava kategorizacija krivičnih dela, pri čemi nijedna vlast u Srbiji do sada nije odgovorila na naš apel o donošenju zakona o nestalima. Ovo nije samo naša lična i porodična tragedija, nego nacionalna tragedija – naglasila je Verica T&omanović, predsednica Udruženja.

Uklanjanje tragova

Miroljub Vitorović, zamenik glavnog tužioca Suda zaratne zločine, rekao je da „da nije optimista kada je reč o istini i pronalaženju kidnapovanih i nestalih. Pozivajući se na ljude koji su radili na uklanjanju tragova Vitorović objašnjava da su zločini tako počinjeni i do sitnih detalja razrađeni da se tela žrtava nikad ne pronađu“. Naveo je primer Livačkog jezera kod Gnjilana, u kome kratka istraga Prišrine od jednog prepodneva nije dala nikakve rezultate, da bi potom Holandski tim ispod vreća sa đubretom u mulju na dnu pronašao bombu, zbog koje je istraga prekinuta.

Izvor https://www.danas.rs