Од 1999. године ИЦМП ради на рјешавању проблема несталих услед сукоба на Косову, а од 2001 ИЦМП пружа техничку подршку Космисији за нестала лица Владе Републике Србије у проналску, екшумацији и идентификацији лица која су нестале у току тог сукоба. Од 2003. године ИЦМП пружа помоћ и домаћим институцијама на Косову при идентификацијама које су засноване на анализи ДНК радећи прво у сарадњи са УН Мисијом (енг. скр.УНМИК), затим и од децембра 2008. са Мисијом Еуропске Уније на Косову (енг. скр.ЕУЛЕX).
Од 1999. ИЦМП ради и са породицама несталих, њиховим удружењима и другим представницима цивилног друштва с циљем потицања на већу сарадњу са властима да би се рјешио заједнички проблем, као и на ефективнијем лобирању и заговарању да се проблем ријеши. На почетку се овај рад фокусирао на питања као што су суочавање с прошлошћу, борбу против предрасуда, стереотипова и поједничном кривицом. Од 2009. ИЦМП подржава појединачне и заједничке активности српских и албанских удружења породица несталих.
ИЦМП је 2010. године објавио Извјештај о прегледу стања на Косову,у којем је позвао домаће и међународне власти одговорне за ово питање да подузму све потребне кораке према рјешењу стално присутног проблема несталих лица. Осим комплетног прегледа ситуације, ИЦМП је дао врло конкретне препоруке за унапређење процеса и превазилажење застоја. Ажурирана верзија извјештаја је објављена 2017 године.
ИЦМП континуирано ради на унапређењу сарадње, како између домаћих институција у Србији и на Косову, тако и мeđu земљама у региону. Тако је 2018. године основана Група за нестала лица која окупља представнике домаћих институција за тражење несталих из земаља бивше Југославије. Осим видног напретка у јачању међународне сарадње, једно од значајних постигнућа Групе за нестала лица је и формирање Регионалне базе несталих лица која помаже земљама у региону да стекну увид у евиденције других домаћих институција, употпуне и коригују своје домаће евиденције и на транспарентан и брз начин врше размјену и ажурирање података.
Што се тиче ангажмана ИЦМП/а на случајевима везаним за сукоб на Косову, желим да изнесем неке податке и конкретне препоруке везане за унапређење процеса.
До данас је ИЦМП урадио поуздане извјештаје о идентификацији жртава сукоба на Косову, на основу анализе ДНК, за преко 2,570 несталих лица, преко 2300 извјештаја о реасоцијацији и преко 300 негативних извјештаја (тамо гдје је тестирање показало да се не ради о лицима на које се сумњало). Да би ово било могуце, ИЦМП је прикупио и обрадио преко 14900 крвних узорака од породица несталих лица као и преко 7350 коштаних узорака узетих са екхумираних посмртних остатака.
Међутим, 1713 сетова крвних узорака нема поклапања са коштаним узорцима. Од овог броја 104 случаја су пријављена једино ИЦМП/у, дакле ни домаћим институцијама у Србији ни на Косово ни МКЦК-у. Овдје се очито ради о случајевима које је потребно даље анализирати и видјети да ли ова лица спадају у категорију несталих из сукоба 1990-их или се ради о лицима која су идентификована традиционалном методом или постоји неки трећи разлог. ИЦМП предлаже домаћим институцијама да заједно радимо на анализи и рјешавању ових случајева.
Овдје је такође значајно споменути да од укупног броја обрађених коштаних узорака (7350), 504 јединствена ДНК профила (дакле они који представљају једно лице), нема поклапање са прикупљеним крвним узорцима. Један од могућих и врло вјероватних узрока су замјене идентитета током идентификација традиционалном методом препознавања посмртних остатака, личних предмета и одјеће.
Између јуна 1999 године и децембра 2016 године извршено је преко 1500 теренских операција. Он су резултирале екшумацијом од око 6 100 сетова комплетних и некомплетних посмртних остатака. Око 4000 ових случајева је екшумирао Хашки трибунал у периоду 1999 до 2000 година. И у том периоду је отприлике 2000 лица идентификовано традиционалном методом визуелне, идентификације, односно препознавањем посмртних остатака, личних предмета и одјеће.
Према проћенама ИЦМП/а, могућност замјене идентитета у оваквом процесу идентификација је јако велика. Наша препорука би била да форензички струцњаци направе ревизију комплетне документације i података везаних за традиционално идентификоване слуčајеве I da se изврши циљано прикупљање крви од породица гдје постоје индиције да је могло доћи до замјене идентитета.
У склопу ревизије, један од кључних корака је и ревизија неидентификованих посмртних остатака у мртвачници у Приштини. Оба ова процеса морају бити свеобухватна, потпуно транспаретна, првенствено према породицама несталих и урађени по највишим форензичким стандардима.
Потребно је такође ажурирати и хармонизовати евиденције које воде домаће институције и учинити их јавно доступним због транспарентности процеса, провјере и допуне података од стране породица несталих.
ИЦМП и даље стоји на располагању домаћим институцијама за пружанје техничке помоћи у процесу.
Самирa Крехић