„Очекивали смо да ће процес тражења несталих лица добити пун замах након Лондона 2018., када је потписана заједничка декларација о несталима, затим дијалога у Бриселу и Вашингтонског споразума где је питање несталих уврштено у важне тачке за стабилизацију ситуације“, навео је Одаловић. Са жаљењем је констатовао да је крајње неодговорно понашање приштинских институција према том проблему довело је до његовог потпуног застоја. Подсетио је да су делегације Београда и Приштине прошле године у Бриселу дефинисале шта је битно и да су утврђени планови, док је Приштина је преузела обавезе које је већ више пута имала. „Препознали смо десетак локација на КиМ које би требало проверити и веровали смо да ће Приштина реализовати наше захтеве. Ми смо претражили, на основу наших информација, које смо дали и приштинској страни, пет локација у северном делу Косовске Митровице и на свих пет локација пронађени су посмртни остаци косовских Албанаца који су идентификовани“, навео је Одаловић. Додао је да је завршена ексхумација и на локацији Крижевар, уз присуство приштинске делегације, и да је ту идентификовано седам посмртних остатака Албанаца. „Међутим, на све наше позиве, приштинска стране не одговара и игнорише захтеве за новим састанком“, рекао је Одаловић. Додаје да је Приштина, на тај начин, зауставила и процес тражења косовских Албанаца.

„Приштина не жели да преузме остатке косовских Албанаца“

Указао је да Приштина није одговорила на захтев Београда да се договоре о примопредаји посмртних остатака из Крижевара, који се сада налазе у Београду. Такође, рекао је Одаловић, имамо одређене захтеве Приштине за неке локације у Сурдулици и Сјеници. „Ми смо им понудили и да доведу сведоке, који ће бити заштићени, али они нису одговорили на наше позиве“, рекао је Одаловић и истакао да је српска страна спремна да настави рад.

Томановић: Проблем несталих третирати као хуманитарни

Председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић изјавила је да се још увек трага за 563 лица са списка удружења. Истакла је да је проблем несталих лица искључиво хуманитарни и да га тако треба третирати. „Туга и очај родитеља за несталом децом једнака је и код Срба и код Албанаца и зато је потребно да се укључе све институције да би се проблем решио. То је цивилизацијско и хуманитарно питање које мора бити приоритет у преговорима Београд и Приштине и нико нема право да нам ускраћује истину ма каква она била“, истакла је Томановићева. Томановићева очекује убрзање рада на отварању архива ОВК, Кфора, Хашког трибунала, Унмика, НАТО-а, ОЕБС-а и других невладиних хуманитарних организација, које ће помоћи проналаску нових информација о појединачним и масовним гробницама. Такође, жели да се провери шта показују сателитски снимци са терена КиМ, Централне Србије, Албаније и Македоније и пита да ли су најзад доступни подаци из архива ОВК.

Холидеј: Процес успорио, мало информација о новим гробницама

Тужилац за ратне злочине Тужилаштва у Београду Снежана Станојковић изјавила је да ће Тужилаштво у свакодневном контакту са Космисијом за нестала лица и да ће проверити сваку информацију о извршеном ратном злочину. Наглашава да Тужилаштво углавном има контакт са сведоцима и жртвама, а да, на жалост, то што време које је протекло додатно отежава истраге. Шеф програма за Западни Балкан Међународне агенције за нестала лица (ИЦМП) Метју Холидеј рекао је да та организација више од 20 година сарађује са властима у Београду и Приштини покушавајући да их приволи да решавају проблем несталих лица. „За то време сакупили смо више од 15.000 генетичких узорака од породица несталих, узели ДНК са више од 6.000 посмртних остатака са територије централне Србије, али и Косова, и идентификовали смо 2.586 несталих особа“, рекао је Холидеј. Нагласио је да се процес временом успорио и да има врло мало информација о новим гробницама.