„Očekivali smo da će proces traženja nestalih lica dobiti pun zamah nakon Londona 2018., kada je potpisana zajednička deklaracija o nestalima, zatim dijaloga u Briselu i Vašingtonskog sporazuma gde je pitanje nestalih uvršteno u važne tačke za stabilizaciju situacije“, naveo je Odalović. Sa žaljenjem je konstatovao da je krajnje neodgovorno ponašanje prištinskih institucija prema tom problemu dovelo je do njegovog potpunog zastoja. Podsetio je da su delegacije Beograda i Prištine prošle godine u Briselu definisale šta je bitno i da su utvrđeni planovi, dok je Priština je preuzela obaveze koje je već više puta imala. „Prepoznali smo desetak lokacija na KiM koje bi trebalo proveriti i verovali smo da će Priština realizovati naše zahteve. Mi smo pretražili, na osnovu naših informacija, koje smo dali i prištinskoj strani, pet lokacija u severnom delu Kosovske Mitrovice i na svih pet lokacija pronađeni su posmrtni ostaci kosovskih Albanaca koji su identifikovani“, naveo je Odalović. Dodao je da je završena ekshumacija i na lokaciji Križevar, uz prisustvo prištinske delegacije, i da je tu identifikovano sedam posmrtnih ostataka Albanaca. „Međutim, na sve naše pozive, prištinska strane ne odgovara i ignoriše zahteve za novim sastankom“, rekao je Odalović. Dodaje da je Priština, na taj način, zaustavila i proces traženja kosovskih Albanaca.

„Priština ne želi da preuzme ostatke kosovskih Albanaca“

Ukazao je da Priština nije odgovorila na zahtev Beograda da se dogovore o primopredaji posmrtnih ostataka iz Križevara, koji se sada nalaze u Beogradu. Takođe, rekao je Odalović, imamo određene zahteve Prištine za neke lokacije u Surdulici i Sjenici. „Mi smo im ponudili i da dovedu svedoke, koji će biti zaštićeni, ali oni nisu odgovorili na naše pozive“, rekao je Odalović i istakao da je srpska strana spremna da nastavi rad.

Tomanović: Problem nestalih tretirati kao humanitarni

Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Verica Tomanović izjavila je da se još uvek traga za 563 lica sa spiska udruženja. Istakla je da je problem nestalih lica isključivo humanitarni i da ga tako treba tretirati. „Tuga i očaj roditelja za nestalom decom jednaka je i kod Srba i kod Albanaca i zato je potrebno da se uključe sve institucije da bi se problem rešio. To je civilizacijsko i humanitarno pitanje koje mora biti prioritet u pregovorima Beograd i Prištine i niko nema pravo da nam uskraćuje istinu ma kakva ona bila“, istakla je Tomanovićeva. Tomanovićeva očekuje ubrzanje rada na otvaranju arhiva OVK, Kfora, Haškog tribunala, Unmika, NATO-a, OEBS-a i drugih nevladinih humanitarnih organizacija, koje će pomoći pronalasku novih informacija o pojedinačnim i masovnim grobnicama. Takođe, želi da se proveri šta pokazuju satelitski snimci sa terena KiM, Centralne Srbije, Albanije i Makedonije i pita da li su najzad dostupni podaci iz arhiva OVK.

Holidej: Proces usporio, malo informacija o novim grobnicama

Tužilac za ratne zločine Tužilaštva u Beogradu Snežana Stanojković izjavila je da će Tužilaštvo u svakodnevnom kontaktu sa Kosmisijom za nestala lica i da će proveriti svaku informaciju o izvršenom ratnom zločinu. Naglašava da Tužilaštvo uglavnom ima kontakt sa svedocima i žrtvama, a da, na žalost, to što vreme koje je proteklo dodatno otežava istrage. Šef programa za Zapadni Balkan Međunarodne agencije za nestala lica (ICMP) Metju Holidej rekao je da ta organizacija više od 20 godina sarađuje sa vlastima u Beogradu i Prištini pokušavajući da ih privoli da rešavaju problem nestalih lica. „Za to vreme sakupili smo više od 15.000 genetičkih uzoraka od porodica nestalih, uzeli DNK sa više od 6.000 posmrtnih ostataka sa teritorije centralne Srbije, ali i Kosova, i identifikovali smo 2.586 nestalih osoba“, rekao je Holidej. Naglasio je da se proces vremenom usporio i da ima vrlo malo informacija o novim grobnicama.