Počelo suđenje pripadnicima OVK za zločine na karaulama

Niš – U Višem sudu u Nišu je počelo suđenje u odsustvu sedmorici pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, optuženih zbog terorističkih napada na pripadnike Vojske Jugoslavije na početku jeseni 1998. godine, u kojima su poginula šestorica vojnika.

Saslušano je devetoro svedoka – pripadnika Vojske Jugoslavije i članova porodica vojnika i vojnih starešina koji su stradali. Svedoci iz VJ ispričali su pred sudskim većem stravične detalje o napadu terorista krajem septembra 1998.godine i pljački poginulih vojnika, sa čijih tela su skidali nakit – prstenje i zlatne lančiće, kao i naoružanje.

Moj sin je otišao 23. juna 1998. godine i posle 99 dana ubijen je na Košarama. Imao je ubrzanu obuku u Niškom korpusu koju je ondašnji načelnik Generalštaba skratio još u maju, a nas su lagali da je obuka šest meseci. Oni su 28. septembra prebačeni na Košare a 30. je bila prva patrola. U toj patroli dva vojnika i vozač radili su po ugovoru. Komandant patrole i tri vojnika junske klase koji su samo 99 dana proveli na obuci kreću u patrolu koja dolazi na 30 metara od granice – rekla je za „Politiku” posle suđenja Lozanka Radoičić, majka vojnika Vladimira Radoičića, poginulog na karauli na Košarama.

Zašto je komandant te patrole krenuo na to mesto u takvom sastavu, kad je znao šta se na Košarama dešavalo, pita ova žena koja 17 godina čeka pravdu.

Ako oni budu osuđeni na godinu, pet ili deset godina zatvora, biće i to neka pravda. Važno je da država radi svoj deo posla i da to ne traje još šest godina, koliko je prošlo od podizanja optužnice. Ako ta presuda bude pravosnažna, desiće se ono što čekam sve ovo vreme – da država stane iza tih vojnika i da prizna srpske žrtve. Do sada je samo utvrđeno da su naši vojnici i policajci ubijali Albance, a nijedan postupak nije vođen za zločin nad Srbima. Za mene bi to bila potvrda da najzad država staje iza svojih žrtava i da bi iza toga mogla da bude raspisana poternica za krivcima – kaže Lozanka Radoičić.

Na optužnici za terorizam su Albanci sa Kosova kojima se sudi u odsustvu: Šićer Maljoku (48) iz Junika kod Dečana, Džager Gaši (45) iz Donje Krušice kod Suve Reke, Demuš Gacaferi (43) iz Junika, Dema Maljoku (38.) iz Đocaja kod Dečana, Agron Isufi (44) iz Štimlja, Anton Čuni (48) iz Đakovice i Alija Rabit (60) iz Crnotice kod Preševa.

Prema optužnici, oni su sa tridesetak neidentifikovanih osoba članova terorističke grupe „Kobre” septembra 1998. godine na putu između karaula „Maja čoban” i „Morina” na jugoslovensko-albanskoj granici podmetnuli protivtenkovske mine. U Srbiju su dolazili sa karaule „Kamenica” na teritoriji Republike Albanije, a komandovao im je direktno pokojni Agim Ramadani. Teroristi su 30. septembra upali na teritoriju Srbije i SR Jugoslavije i postavili zasedu patroli granične službe Vojske Jugoslavije. Kada ja patrola prolazila tim putem aktivirali su mine i digli u vazduh vozilo sa jugoslovenskim vojnicima graničarima.

U napadu terorista teško je ranjen vođa patrole VJ Milan Bundalo, koji je dva sata posle toga preminuo, a povređeni su vojnici Boban Mihajlović, Slađan Jovanović, Saša Kostić i Goran Jovanović. Posle napada na patrolu VJ članovi „Kobre” otvorili su raketnu i streljačku paljbu na helikopter koji je nadletao mesto zasede i stigao u pomoć stradalima.

Ova grupa optuženih terorista je, kako se sumnja, postavila protivtenkovske mine i nedaleko od karaule „Košare”, a istoga dana 30. septembra oko podneva iz zasede je napala raketnim bacačima i bombama vozilo sa pripadnicima VJ. Poginuli su vojnici graničari Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić, Ilija Pavlović, Miroslav Jocić i Miloš Pavlović. U tom napadu teško su ranjeni vođa granične patrole kapetan Goran Loznica i vojnik Goran Simić, dok je zastavnik Dobrosav Dražić uspeo da pobegne teroristima nepovređen.