Српске жртве злочина ОВК на Косову забринуте су због одлуке суда у Хагу да њихов заступник на предстојећем суђењу Хашиму Тачију и осталим оптуженима буде британски адвокат Сајмон Лос. Након што је у петак суд саопштио одлуку о постављењу Лоса, жртве које треба да сведоче страхују за правичност предстојећег поступка, јер сматрају да је на ту функцију требало да буде изабран српски адвокат.
– Са великим опрезом пратимо активности Специјализованих већа. Залагали смо се да то буде међународни суд, а не суд који ће деловати у оквиру косовског система. Прошло је много времена од оснивања већа до подизања оптужница. У међувремену догодила се афера са „цурењем” документације, а било је и проблема са случајевима мистериозних смрти сведока на Косову. Избор заступника жртава чини ме изузетно незадовољним и сумњичавим. Сматрамо да је неопходно да заступници буду они адвокати који имају искуства са ратним злочинима и да то буду људи из Србије – каже за „Политику” Душко Челић, председник Српске координације Удружења породица несталих и убијених у региону бивше Југославије.
Оцењује да је избор Британца на функцију заступника жртава индикативан и да иде у прилог заташкавању улоге ОВК, а не откривању истине.
– Ако неко одобрава независност Косова, одобрава и ОВК. Правила су таква да одлуку о заступнику доноси суд и породице жртава не могу да изразе своје незадовољство. Будно ћемо пратити сваки потез у овим процесима и реаговаћемо јавно. Добијао сам позиве многобројних страних адвоката када је реч о нашој бази података о жртвама и овде има много онога што не иде у прилог достизању правде. Жртве се после више од 20 година мање плаше за себе и своју судбину, већ сви страхујемо да овај механизам неће довести до задовољења правде. То је суштина, а на страх за безбедност смо огуглали – додаје Челић.
Избор Лоса неспорно је право суда у Хагу и у томе нема процедуралних пропуста. Радна група из Србије која је уско сарађивала са хашким тужиоцем и знатно допринела подизању оптужнице против Тачија, нема никакав утицај нити је консултована у вези са избором адвоката који ће у поступку заступати жртве.
– То је суд који је формиран у Приштини и неће дозволити никоме да се у такве одлуке меша – речено нам је у обавештеним круговима.
Судија за претходни поступак одобрио је статус жртве за девет особа, а пријављивања су још у току. Лос је један од укупно 206 адвоката који су се пријавили хашком суду за заступање жртава. У предмету против Салиха Мустафе за заступника жртава именована је Британка др Ани Пуес. На списку су и 22 адвоката из Србије. Њихове пријаве за заступање српских жртава злочина ОВК суд није прихватио.
Претходно, суд је саопштио критеријуме за избор адвоката. Ту су као разлози за предност при избору набројани искуство и стручно знање у области заступања жртава и способности комуникације са особама које нису упознате са судским поступцима и са особама које су претрпеле трауму. Поред тога, тражено је да кандидати покажу познавање околности и историје Косова, пре свега у периоду 1998–2000, а наведено је да од помоћи може бити познавање језика жртава и спремност на доступност и одржавање контакта са потенцијално великим бројем клијената из различитих земаља.
– Позиција адвоката као заступника жртава, подразумева независан положај у односу на суд и тужилаштво, а посебно у односу на одбрану. На овај начин, процесни положај тих бранилаца био би у великој мери изједначен са положајем странке у поступку. Активна улога адвоката током целог поступка жртву би довела у значајно процесно и материјално-правно повољнији положај него што је имала пред Међународним трибуналом за бившу Југославију. Ово може бити од велике важности за пољуљан углед међународних правних институција у јавности. Кроз своја овлашћења током целог поступка адвокат жртава био би паралелни тужилац и на професионалном нивоу као консултант али и контролор тужилаца и судских већа – објашњава за „Политику” адвокат Драгољуб Станковић, који је 14 година радио као заменик тужиоца за ратне злочине у Србији.
Станковић тврди да су жртве очекивале српског заступника и оцењује да је одлука суда чудна и изненађујућа и да то значи да адвокати са ових простора не одговарају суду у Хагу.
Указује да су учешће жртава у поступку и услови за избор њихових правних заступника регулисани Законом о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, Правилником о поступку и доказима и Директивом о браниоцима и заступницима.
Након што се жртва обрати суду и поднесе доказе, суд доноси одлуку о прихватању или одбијању статуса жртве. У случају прихватања, по предлогу секретаријата, именује се заједнички заступник. При избору заступника узима се у обзир предлог начелника Службе за учешће жртава, а требало би да буду обављене и консултације са жртвама које учествују у поступку и које су изразиле своје ставове и интересе. Када одреди заступника, секретаријат обавештава жртве о одлуци и доставља им потребне контакт-податке.
Станковић каже да је најважније успоставити однос поверења, препознати застрашеност и проценити ниво угрожености.
– Основни задатак правног заступника жртава је да успостави правилан приступ жртвама и сведоцима, јер постоји ризик од њиховог сведочења против починилаца злочина, као и од њихове додатне виктимизације. Због тога је неопходно обезбедити њихово учешће у кривичном поступку у сигурном и безбедном окружењу, уз пуно поверење и у заступника и у суд – наводи адвокат Станковић.
Томановићева: Треба укључити српске адвокате
– Жртве траже истину већ 22 године, али до ње је мукотрпан пут. Желимо независно и непристрасно суђење. Не могу да говорим о личности постављеног заступника јер га не познајем. Не можемо заборавити грешке које су се дешавале на путу за истину које су допринеле продубљивању ове трагедије. Верујем да треба укључити наше адвокате који су веома стручни и који су доказали своју опредељеност за правилан рад у складу са међународним законима – рекла је за наш лист Верица Томановић, из Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ.
Кривичар са искуством
Лос се, према доступним подацима, 27 година бави кривичним правом. Током своје каријере заступао је као тужилац или бранилац у широком спектру кривичних предмета, укључујући ратне злочине, убиства, преваре, сексуалне преступе, поступке за трговину дрогом, као и случајеве у којима су оптужени полицајци. Од 2008. до 2010. био је запослен у УН као тужилац у трибуналу за бившу Југославију на суђењу шесторици политичких и војних вођа за ратне злочине и злочине против човечности, у предмету познатом као „Прлић”.
Извор: https://www.politika.rs/