Učenici predvođeni prof. Zoranom Matićević, su sa punom pažnjom i suzama u očima pratili „čas istorije“ o kidnapovanim i nestalim licima na Kosovu i Metohiji, koje je sa sardnicama održala predsednica Udruženja, Verica Tomanović
Maturanti Treće beogradske gimnazije i Gimnazije „Patrijarh Pavle“ u Beogradu predvođeni profesoricom sociologije Zoranom Matićević posetili su, u dva navrata, Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji sa sedištem u Beogradu, koje predvodi Verica Tomanović, supruga kidnapovanog lekara iz Prištine dr Andrije Tomanovića. Ovom prilikom Verica Tomanović je sa saradnicama i članicama Udruženja Olgicom Božanić, sekretarom Udruženja, i Draganom Majstorović majkom kidnapovanog Ivana Majstorovića održala „čas istorije“ na kome je maturantima beogradskih gimnazija predočila istinu o stradanjima Srba i nealbanaca od strane albanskih ekstremista i terorista, na Kosovu i Metohiji 1998-1999… Maturanti odeljenja IV/5, IV/6, IV/7 i IV/8 Treće beogradske gimnazije i Gimnazije „Patrijarh Pavle“ su pratili ova predavanja, u trajanju od po sat i po, sa velikom pažnjom i suzama u očima.
Zločince poistovećuju sa žrtvama
Pokazujući na slike otetih i nestalih lica koje su postavljene na zidovima sobe u kojoj je sedište Udruženja, Verica Tomanović je rekla:
-Svi ovi ljidi koje vidite ovde na slikama su čekali slobodu a mi ne možemo da dobijemo ni njihove zemne ostatke. Na Kosmetu ništa ne funkcioniše, prisutan je „princip-nekažnjavanja“. Zločinci se poistovećuju sa žrtvama i relativizuje se odgovornost, da navodno, niko nije odgovarao za tolika stradanja na Kosovu i Metohiji. Ne možemo preći preko nevinih žrtava. Ne možemo preći preko 17. marta 2004. godine koji označava pogrom srpskog civilnog stnovništva na Kosovou i Metohiji kojom prilikom su prethodila brojna ubistva, otmice i uništavanja imovine u prisustvu međunaronih snaga. Tada je oko 4000 Srba promenilo mesto boravka a popaljeno je, srušeno i uništeno oko 30 manastira i crkava: Bio je to masovni progon Srba, najmasovniji od 1999. godine. Nama je stalo da se dođe do istine i pravde, i da se u medijima o ovome više govori. Neidentifikovano je još 572 lica.
Dragana Majstorović, majka kidnapovanog Ivana Majstorovića koji je u momnetu kada je otet imao samo 17 godina ispričala je gimnazijalcima o svom stradanju, dodajući da se za ovaj čas psihički pripremala nedelju dana.
– Majkl Džekson je govorio – Ostanite. I Slobodan Milošević je govorio: Ostanite. A meni je otac koji je radio u vojsci rekao da je vojvoda Mišić kada je komadovao u ratu rekao: „Narod napred a vojska pozadi“. A mi smo ostavljeni, a vojska je otišla. Mi smo ostali, a horde razularenih ljudi ulazile su u kuće, tukli, ubijali, i svako od nas samo je čekao kada će se to isto i njemu desiti. I nama se desilo 13. jula 1999. godine…
Naše udruženje je pet vlada prošlo i tragalo za svojima, ali smo na kraju shvatili da smo kolateralna šteta. Sa Kosova i Metohije je izbeglo i stradalo 250 000 ljudi. Ja se budim i ležem sa ovim problemom. Imam još jednog sina i troje unučadi: Ivana, Ivanu i Irenu. Ali ja moju ličnu borbu vidim i kroz poeziju. Napisala sam pesmu „Parcela br 1“ i još neke pesme, rekla je Dragana Majstorović i dodala da ona ne može da im pročita ove pesme jer to nisu pesme već tužbalice. Pesmu je pročitala Verica Tomanović.
„Ubico sve sam ti oprostila“
Dragana Majstorović je poručila mladima, koji su ovom prilikom dobili i neke od brojeva časopisa Udruženja “Oteta istina“, da ne napuštaju ovaj grad i da budu odgovorni. Takođe je dodala da je napisala i pesmu „Ubico“ Ramušu Haradinaju kada je pušten iz zatvora, i sve mu oprostila. Ona je na kraju rekla da čovek nije ni svestan koliko može da izdrži.
Sekretar Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica KiM Olgica Božanić je, rekavši da ne želi da prenosi negativnu energiju na mlade, ukratko saopšti svoju ličnu i zajedničku ratnu sudbinu. Ona je rekla da je u okolnim selima Orahovca Opteruši, Retimlju i drugim stradalo 14 članova porodice Kostić među kojima i njena dva rođena brata, a da je majka Petra, nekim čudom, puštena iz logora u kome su bili zatočeni Srbi i da i danas živi sa tom stravičnom istinom.
-Vi ste mladi, a ovo je teška tema, ali je dobro da znate. I mogu vam reći da je od svega najteže kada vam saopšte da od svoje braće možete da sahranite samo po dve-tri kosti. A za te zločine niko ni posle 20 godina nije priveden niti osuđen, rekla je Božanić.
Maturantima beogradskih gimnazija je saopšteno da je specijalni izvestilac SE Dik Marti dokazao da je bilo trgovine organima, da su o tome pisali italijanska novinarka Marlina Veka u romanu „Vučje srce“ i naš pesnik Veselin Dželetović u poemi „Srpsko srce Johanovo“ kao i da je UNMIK znao da je na KiM postojalo 144 logora u kojima su mučeni Srbi i nealbanci, ali da niko do danas nije za to odgovarao.
Autor: S. Đukić
detaljnije jedinstvo.rs