Од првог масовног киднаповања Срба на КиМ – отмице радника површинског копа “Белаћевац” код Обилића данас се навршавају 23 године, а њихова судбина још увек није расветљена и чланови породица не знају истину о томе шта се тачно догодило са њиховим најмилијима.
годисњица-киднаповања-рудара-копа-белацевац-23-године-борбе-и-трагања-за-истиномРадио Контакт Плус
Полагањем венаца на споменик “Истина” у Косовској Митровици, чланови породица и Удружења породица киднапованих и несталих са Косова и Метохије, канцеларија Косовска Митровица, Грачаница, Штрпце и Велика Хоча, обележили су данас 23 године од првог масовног киднаповања Срба на КиМ – отмице радника површинског копа “Белаћевац” код Обилића, у саставу Електропривреде Србије.
Негован Маврић, координатор за нестала лица ораховачке општине и координатор Ресурсног центра подсетио је да се још увек трага за 1.600 лица несталих на КиМ, од тога око 570 Срба и неалбанаца.
“Ту смо и данас да покажемо да трагамо за свим несталима, без обзира на веру и нацију, али данас у првом реду обележавамо годишњицу првог масовног киднаповања, отмицу рудара копа Белаћевац”, рекао је Маврић.
Виолета Николић, координатор канцеларије Косовска Митровица Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ, истакла је на трибини одржаној након полагања венаца на споменик “Истина”, да су се данас окупили да поделе тугу и бол и истовремено подрже напоре да се најзад породицама каже истина, ма каква она била.
“Веома добро знамо колико је ово важна и истовремено тешка проблематика, посебно ових дана када се води дијалог Београда и Приштине. Сведоци смо да је наш проблем повезан са политиком условљавања, тајности и манипулацијама. Годинама смо упућивали апеле за помоћ, захтевали истраге, провере локација, посебно након потврђене информације да су од стране УНМИК-а евидентирана 144 илегална логора 2003. године. И поред присуства међународних снага и око 50 хиљада војника, нико са нашег списка није ослобођен ни спасен”, подвукла је Николић.
Указала је да агонија породица несталих траје већ 23 године, да су се мењале мисије, администратори, а сва њихова трагања остају без резултата.
“Нада да ће се пронаћи остаци лица за којима трагамо полако нестаје. Ископавања на Жиливодама су прекинута 2012. године након подметнутог пожара. Починиоци нису пронађени, а Еулекс је прекинуо истрагу. Ко одговара за непоштовање Женевске конвенције о заштити цивила, Допунског протокола ИИ, Резолуције о присилном затварању, три потписана протокола УНМИК полиције и полиције СРЈ и других докумената? Све надлежне међународне организације су знале истину, а нису предузеле одговарајуће мере да би их пронашли”, упитала је Николић.
Од 1998. године траје мукотрпна борба породица за истином и правдом – ко је отео њихове најмилије, где су одведени, зашто нису размењени, зашто није испоштовано основно људско право на живот и на слободу.
“Многи подаци су заобиђени, недоступни, склоњени, у архивама неких земаља које су биле у мисијама на КиМ. Зашто се овај процес заташкава и намерно успорава, нема ексхумација ни идентификација. На ова питања чекамо одговоре надлежних институција”, поручила је Николић.
На трибини су учествовале Весна Бошковић из Комисије за нестала лица Владе Редпублике Србије, Маланка Митровић из Канцеларије за КиМ у Косовској Митровици, Олгица Божанић, секретар Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ, Канцеларија у Београду и Драгиша Костић, члан Синдиката ЕПС-а.
На трибини је приказан филм “Трагом истине… Где су?”, аутора Јовице Крстића и Јелене Божовић, рађен у сарадњи са породицама киднапованих и несталих.
Филм је снимљен како би се, према речима Виолете Николић, отргла породична и национална трагедија породица несталих, и који је аутентично сведочанство истинитих догађаја на крају XX века на КиМ – породице су кроз личну причу испричале трагедију нашег народа на овим просторима.
На данашњи дан 1998. године нестало је 9 радника копа “Белаћевац” термоелектране Обилић и један који је тог дана требао да заснује радни однос.
На путу до свог радног места, киднаповани су: Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић, Жарко Спасић и Божидар Лемпић.
Укупно је на КиМ убијено 57 и киднаповано 27 српских радника Електропривреде Србије.
Извор: https://www.radiokontaktplus.org/
