О Удружењу

Председник Удружења

Верица Томановић

Олгица Божанић

Секретар Удружења

Олгица Божанић

Ко Смо ми ?

невладина организација хуманитарног карактера и има за циљ расветљавање судбина отетих и несталих.

Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији је непрофитабилна, невладина организација хуманитарног карактера и има за циљ расветљавање судбина отетих и несталих.

Удружење искључује политички ангажман и страначко промотерство, не лицитира жртве, нити злоупотребљава несрећу.

Ово Удружење је основано марта 2000. године у Београду са циљем проналажења и расветљавања судбина киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији од 1998. године до данас од стране наоружаних и униформисаних лица која себе називају ОВК а који су након доласка мировних снага легализовани у Косовски заштитни корпус. Ради боље комуникације са породицама Удружење има своје подканцеларије у Нишу, Краљеву, Грачаници (Косовска Митровица и Велика Хоча).

На основу статистичке обраде коју је сачинило наше Удружење, од укупног броја киднапованих и несталих лица, 20% је нестало пре НАТО агресије, 5% за време агресије а 75 % након доласка мировних снага.

Отета и нестала лица су припадници свих народа, националних мањина, етничких заједница, као и свих конфесија: Срби, Црногорци, Муслимани, Турци, Роми, Горанци, као и известан број Албанаца и страних држављана.

Апел за помоћ!

Обраћамо се свим хуманитарним организацијама и појединцима да нам помогну у прикупљању информација о судбинама киднапованих и несталих чланова наших породица на Косову и Метохији од 1998.-2000. год.
С’ обзиром да су већина отетих били храниоци породица сваки вид материјалне и финансијске подршке би нам био веома драгоцен.

ПИБ 102423464
Комерцијална банка АД Београд
Динарски рачун 205-216772-60
Девизни рачун 0070800038136

Отимане су и одвођене у непознатом правцу особе различите старосне структуре: деца, жене, старци, одрасли. Професори универзитета, лекари, новинари, студенти, ученици, занатлије, пољопривредници, уметници, свештеници, припадници МУП и ВЈ итд.

Отмицама су захваћени и болесници – инвалиди различитих категорија, ретардиране личности, друшевно поремећене особе, лица оболела од неизлечивих болести и тд.

Насилна лишавања слободе и убиства су вршена у породичним кућама, на радним местима, у заседама у саобраћају и на другим јавним местима. Наше Удружење поседује податке о времену и начину отмице прикупљене од најближих сродника и непосредних сведока.

Током свих ових година пристизале су информације да су киднапована и нестала лица држана у логорима или приватним затворима на Косову и Метохији, Македонији и Албанији.

Проблем несталих и киднапованих лица протеклих година пролазио је кроз разне фазе: од хуманитарне катастрофе, преко политике, све до интерпретације у књизи бившег тужиоца Хашког Трибунала, Карле дел Понте „Лов, ја и ратни злочинци“ о трговини људским органима.

Још од трагичних отмица 1998. године доказано је постојање тајних логора и затвора на Косову и Метохији и у Албанији. До 12. јуна 1999. тражимо одговорност од наше државе. Након тога, наступила је одговорност КФОР и УНМИК јер су они дошли након потписане Резолуције Савета безбедности УН 1244 да обезбеде ред и мир, спроводе и осигурају безбедност свих грађана.

Након пријава породица о нестанку војници КФОР и УНМИК су били у обавези да истраже све локације, изврше рацију и ослободе на стотине киднапованих Срба, Рома, Албанаца и других. Могли су да спасу људске животе а у пракси су били само посматрачи егзодуса, као и МКЦК који није поштовао Женевску Конвенцију и II допунски протокол који штити људски живот и хуманитарно право, као и да испоштују Резолуцију о присилном притварању. У то време Међународни Комитет Црвеног Крста је био присутан и у Албанији и на Косову и Метохији и Македонији, а ми и данас немамо списак посећиваних затворених Срба и осталих.

Информације да су у Албанији постојала места ужаса и криминала у којима су бескрупулозно убијани Срби и други ради трговине органима буди код нас чланова породица најцрњу могућу стрепњу да су и они били жртве трговине органима. Али, нада да је неко успео да преживи постоји.

УНМИК полиција је потврдила да је само на Косову и Метохији постојало 144 логора, тајних затвора.

Није испоштована Резолуција Интерпола као ни три Протокола о сарадњи српске полиције и УНМИК по питању заједничких акција на терену и рација у објектима за које се знало да су тајни затвори и логори.

До данас је идентификовано ДНК анализом 379 посмртних остатака а за око 570 особа је непозната судбина.

Отварањем архива свих надлежних институција Власти и Међународних организација убрзао би се процес расветљавања судбина киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији. Предлажемо формирање јединствене базе података појединачно за сваку киднаповану и несталу особу.

Предлажемо покретање истражних радњи и одговорности за киднаповање, мучење и присилно затварање Срба и осталих на Косову и Метохији од стране СБ УН јер су они били гарант мира након јуна 1999. године. Подржавамо за формирање Специјалног суда за злочине ОВК.

Откривене масовне гробнице Клечка /1998./, Радоњићко језеро /1998./, Глођане /1998./, Волујак рудник /1998./ , Пећина Волујак /2005./, Малишево /2005./ су стратишта где су пронађени посмртни остаци претежно Срба и осталих, убијених од стране припадника ОВК – НИКО НИЈЕ ОСУЂЕН.

За егзодус, киднаповања, нестанке и убиства након доласка КФОР и УНМИК одговорни су генерали држава контигената и администратори УНМИК-а јер нису испоштовали Резолуцију СБ УН 1244 која је гарантовала сигурност и безбедност свим грађанима Косова и Метохије.

Најмање што Уједињене нације могу да пруже породицама које су остале без својих чланова је материјална надокнада за душевни бол, извињење због неправедног губитка и меморијални центар жртвама.

Осим трагања за киднапованим и несталим особама Удружење није у могућности да се стара о економском и социјалном положају породица. И након 14 година од престанка сукоба на Косову и Метохији не постоји Закон о несталим лицима у Републици Србији упркос нашим многобројним захтевима надлежним министарствима.

Удружење присуствује примопредајама земних остатака као подршка члановима породица и у већини случајева делегације присуствују сахранама. Обележавамо датуме масовних киднаповања парастосом и полагањем цвећа.

22 јуни Дан киднапованих рудара Белаћевца- Обилић

28. јуни Парастос свим жртвама

18. јули Ораховачка група 1998.

30. август Међународни дан несталих

10. децембар Међународни дан људских права

Од оснивања, Удружење учествује на свим регионалним конференцијама у организацији ИЦМП, где су се истицали слични или исти проблеми и препреке у процесу ексхумација и идентификација несталих лица. То нас је подстакло да се умрежимо и јединствено наступамо са циљем убрзања процеса тражења несталих и остваривању права њихових породица.

Удружење је чланица Координације српских удружења са простора бивше Југославије, Регионалне координације, Евро –медитеранске организације ФЕМЕД, одржава редовне састанке са представницима Удружења породица Албанаца уз подршку ИЦМП.

СТАВОВИ УДРУЖЕЊА ПОРОДИЦА КИДНАПОВАНИХ И НЕСТАЛИХ ЛИЦА НА КиМ

Београд 14. март 2007.

Представници Удружења из Београда, Ниша, Краљева, Грачанице, Косовске Митровице и Велике Хоче разговарали су о главним проблемима, питањима и препорукама које се тичу тренутног стања тражења несталих лица на КиМ.

Приоритети:

  • Поштовање људских права
  • Решавање судбина киднапованих и несталих особа на КиМ
  • Хитно ослобађање свих преживелих
  • Решавање социјалног/економског/ законског статуса преживелих чланова
  • Омогућавање приступа информацијама
  • Убрзавање процеса ексхумација и идентификација

КОНТАКТИРАЈТЕ НАС

Контакт