Olgica Božanić o suđenju liderima OVK

Neka ih stigne pravda i do kraja života prate jauci i krici njihovih žrtava

Hoće li konačno biti pravde za žrtve OVK? U ponedeljak počinje suđenje bivšim komandantima u Hagu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a nedavno su prvi put javno objavljena imena 102 žrtve za koje se terete lideri OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi.

S druge strane, kako navode iz Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih na KiM na njihovom spisku ima više od 1.000 imena od čega se gotovo 600 i dalje vodi kao nestalo.

Među imenima žrtava OVK nalaze se i Kostići. Tragedija ove porodice je dobro poznata, čak 15 Kostića je kidnapovano i ubijeno 1998. godine od strane OVK. Olgica Božanić, rođena Kostić, ispred Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji kaže da porodice traže samo dve stvari – istinu i pravdu.

„Sve naše porodice, otkako se desila tragedija da su ostali bez svojih članova koje su oteli pripadnici OVK, traže istinu pre svega. To nam je prioritet, a onda pravda. Sada je došao trenutak nekog novoosnovanog suda, a mi smo kao udruženje sarađivali sa svim sudovima i tužilaštvima u prethodnom periodu. Sada su podigli novu optužnicu protiv čelnika OVK i ostalih. Očekujemo da tužioci i sudije budu nepristrasni, da se donese pravda za naše žrtve, jer proteklih godina na žalost za naše žrtve niko nije osuđen. Bili su vođeni procesi pred bivšim međunarodnim tribunalom, ali tada je postojalo vremensko ograničenje do dolaska Kfora, a nažalost imamo najveći broj prijavljenih slučajeva nakon dolaska međunarodnih snaga i za tu vrstu zločina prvi put je podignuta optužnica kao i za period 1998. godine“, kaže Olgica za Kosovo onlajn.

Olgica Božanić se nalazila u Orahovcu kada je OVK upala 17. jula 1998. godine, a tek 21. jula srpske snage su uspele da evakuišu civile.

„OVK je tada napala i sva srpska domaćinstva u Retimlju i Opteruši, selima kod Orahova. Prvi je ubijen moj stric Anđelko Kostić, kidnapovano je i četiri Božanića, od kojih je najmlađi bio Nemanja koji je 5. maja napunio 16 godina. Svi Srbi su kidnapovani i prebačeni u privatne logore i zatvore. U to vreme na terenu su bili predstavnici međunarodnog Crvenog krsta i kada je 21. jula jedna grupa oslobođena grupa civila sa monasima u toj grupi od 35 ljudi, bili su moja majka i baka, strine i jetrva. Prikupljala sam informacije od njih šta se dogodilo, imali su poverenja u mene i pripala mi je uloga da budem ta osoba koja će to sve beležiti. Iz ljubavi prema mojoj braći Lazaru i Todoru, i dalje sam aktivna u ovom Udruženju porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, činim sve što mogu, pratim sve situacije koje se dešavaju“, kaže Olgica.

Na pitanje da li su je kontaktirali iz Specijalnog suda, naša sagovornica kaže da su ih kontaktirali kao Udruženje.

„Postoje obrasci koji su porodice popunjavale i slale specijalizovanih većima za dobijanje statusa žrtve, ali na žalost neke porodice su dobile negativan odgovor. Pre par nedelja objavljen je spisak žrtava, tu su i moji Kostići i Božanići. U optužnici se vide da se optuženi iz OVK terete za mučenje, zlostavljanje, proterivanje, ubistva i što je najgore posmrtni ostaci su razneseni eksplozivom kako bi se sakrili tragovi zločina, jako malo uzoraka je bilo moguće identifikovati za DNK analizu. Teško smo podneli trakve informacije, doživeli smo jake traume. Moja mama je gledala kako je dva sina ubacuju u kamion, te strine su po dva sina, onda u porodici Kostić imamo Dimitrija sa dva sina – Saško i Jugoslav. Jugoslav je prvi otet, njegovi roditelji koji su u međuvremenu preminuli nisu hteli da daju krv za DNK, nisu mogli da se pomire da su ostali bez oba sina“, dodala je ona.

Božanić se nada da će ovoga puta, Specijalni sud u Hagu za razliku od prethodnih tribunala zvati i svedoke srpskih stradanja.

„Ja nisam svedok očevidac, moja majka koja ima 85 godina, davala je izjave kada je tužilac bio Klint Vilijamson. Nakon izveštaja Dika Martija prikupljane su izjave od porodica. Nadam se da će njenu izjavu da koriste, ona da bude prisutna da potvrđuje da su joj sinove oteli i da se zločin dogodio. Prvi Hag je nije pozvao da svedoči, nijednog našeg svedoka nisu zvali tokom procesa“, naglasila je ona.

U nedelju će u Prištini biti održane demonstracije u znak podrške bivšim komandatima OVK.

„Za nas je to normalno, živeli smo tamo, znamo. Imaju ogromnu podršku međunarodnih predstavnika, trudiće se da opravdaju te zločine. Mislim da nigde u svetu ne postoji međunardno pravo koje dozvoljava da se bez razloga maltretiraju civili, proteruju sa svojih ognjišta…Teško mi je da izgovorim, ali neke naše mučenike su koristili u trgovini organima. U izveštaju Dika Martija pominju se neka imena koja se nalaze na našem spisku. Živi su zarobljavani, odvoženi do Albanije. Skoro je bio film „Žuta kuća“, porodice iz našeg Udruženja su govorile u njemu. Problem je kada god imamo sastanke i konferencije, nemamo potvrdu kada će uraditi proveru lokacija gde su sahranjivana tela nakon vađenja organa. Niko nije proverio teren u Albaniji, iako postoje satelitski snimci. Naše tužilaštvo je pokušavalo da stupi u kontakt sa Ministarstvom pravde Albanije, ali nismo dobili potvtrdu da su te lokacije pretražene. Kada bi se našli posmrtni ostaci, to bi ostavilo mesta da se podignu dodatne optužnice. Ovako je na optužnici 101 ime, iako na spisku imamo više od 1.000 lica srpske nacionalnosti, a više od 500 ih se i dalje vodi kao nestalo. Na optužnici se nalaze i imena ljudi, koji nisu sahranjeni, njihove porodice nisu dobile nikakve posmrtne ostatke. Možda tužilaštvo ima neke dokaze koji nisu nama dostupni“, istakla je Božanić.

I na kraju, Olgica Božanić otkriva da se plaši samo još jedne stvari.

„Kao sestra, plašim se samo da ne objave neki snimak likvidacije, kako su ih zlostavljali, kako je brat za bratom jaukao, otac za sinom i sin za ocem. Ovo drugo sam sve preživela, ali ne znam kako bih to podnela. Kako bi to moj mozak, organizam podneo. Neka samo one koji su naređivali i koji su učestvovali u zločinima stigne pravde, dok su živi neka ih prate njihovi jauci i krici za pomoć“, završava Olgica.

Izvor: www.kosovo-online.com