“Prazna kuća“ film o Srbima otetim radi trgovine organima – deo1.

Ciklus svedočenja članova porodica kidnapovanih Srba, žrtava trgovine organima, portal KM Novine započinje povodom neljudskog festivala „Mirëdita, dobar dan” u Beogradu kojim se nastoji da Srbi budu okrivljeni za odbranu svojih imanja, porodica i KiM a zločini nad njima zaboravljeni pa čak i opravdani.

Pre, tokom i nakon rata Srbi na Kosovu i Metohiji su bili kidnapovani. Oteto je preko 1800 ljudi, iako broj zapravo nikada nije tačno utvrđen jer je bilo situacija kada su Šiptari u logore vodili čitave porodice pa i sela, tako da niko nije ostao da ih traži. Prema tvrdnjama više različitih istražnih institucija i novinara kao u ovom slučaju,nedvosmisleno je dokazano da je najveći broj kidnapovanih završio kao žrtve tgovine organima u zloglasnoj „Žutoj kući“.

Srđan, mlađi brat kidnapovanog Dragana Ristića, svedoči o otmici do koje je došlo 22. juna 1999. godine na radnom mestu u fabrici baterija IBG u Gnjilanu, kada Dragan nije znao da tog dana niko od njegovih kolega Srba nije otišao na posao a šiptarski teroristi su već zauzeli fabriku. Sa Draganom kidnapovana su još trojica Roma od kojih je jedan kasnije detaljno opisao događaj Srđanu, što on opisuje u ovom filmu. Prema njegovim saznanjima, do kojih je došao preko svojih izvora na albanskoj strani, njegov brat je iz jednog od logora odveden u Burel u Albaniju, gde se i nalazi Žuta kuća posle čega mu se gubi svaki trag.

Film „Prazna kuća“ je delo italijanskih novinara Nikole Sesa iKristiana Elia.

DEO I