Rezolucija o neodložnom formiranju Međunarodne komisije za istragu ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu od 1998. do 2005. godine.

Suočeni sa tragičnom činjenicom da više od dve decenije niko nije odgovarao za 19 od ukupno 20 ubistava, kidnapovanja i nestanaka srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika i ekipe nemačkog magazina Štern, počinjenih između 1998. i 2005. godine na Kosovu (jedno ubistvo je rešeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ));

Zabrinuto konstatujući da nijedna radnja nije preduzeta kako bi se zločinci priveli pravdi ni nakon Rezolucije Skupštine Evropske federacije novinara donete maja 2018. godine kojom se traži brza i efikasna istraga ovih zločina;

Uznemireni što efikasnih istraga nije bilo ni nakon što su informacije o ovim zločinima uključene na Platformu Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara avgusta 2018. godine;

Uzimajući u obzir da je i decembra 2018. godine Ministarski savet OEBS-a usvojio Deklaraciju kojim poziva na javno i nedvosmisleno osuđivanje napada i nasilja nad novinarima i preduzimanje delotvornih mera kako bi se okončala nekažnjivost zločina nad novinarima;

Podsećajući da rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1738 iz 2006. i br. 2222 iz 2015. osuđuju nasilje i zloupotrebe počinjene nad novinarima i medijskim radnicima u situacijama oružanih sukoba, naglašavajući međunarodne obaveze da se stane na put nekažnjivosti i procesuiraju odgovorni za ova ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava;

Podvlačeći da Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1738 iz 2006. godine posebno podseća potpisnice Ženevske konvencije da imaju obavezu da traže i sude osobe za koje se tvrdi da su počinile ili su naredile izvršenje teškog kršenja ovih konvencija;

Ističući da Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 2222 iz 2015. godine ponovo potvrđuje da strane u oružanom sukobu snose primarnu odgovornost da preduzmu sve moguće  korake kako bi osigurale zaštitu i onih „koji ostvaruju svoje pravo na slobodu izražavanja tražeći, primajući i šireći informacije na različite načine“, u skladu sa članom 19 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, i dalje naglašava obavezu članica da sprovedu nepristrasne, nezavisne i efikasne istrage i da počinioce takvih zločina privedu pravdi;

Konstatujući da je vladavina prava i istraga ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika bila u direktnoj nadležnosti misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) koja je imala izvršnu vlast od 1999. do 2008. godine;

Svesni da je od 2008. godine izvršna vlast vladavine prava i samim tim i odgovornost za istragu i procesuiranje ovih zločina prešla u ruke misije Evropske Unije (Euleks) i da takođe nije dovela do rasvetljavanja ovih zločina;

Imajući u vidu da je borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i medijskim radnicima ključna i suštinski važna za zadovoljenje pravde, ali i neophodnost za dalju zaštitu medijskih profesionalaca, kao i da je privođenje pravdi odgovornih za te zločine ključni element u sprečavanju budućih napada,

Skupština Evrospke federacije novinara podseća na ove činjenice i traži: 

1. U najkraćem mogućem roku formiranje međunarodne ekspertske Komisije koja bi istražila ubistva, kidnapovanja i nestanke novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine:

– nestanak novinara Ismailja Berbatovcija 23. jula, 1998. godine, kada otišao na novinarski zadatak;

– nestanak Đure Slavuja i Ranka Perenića, novinarske ekipe Radio Prištine, na novinarskom zadatku 21. avgusta 1998. kod Velike Hoče;

– kidnapovanje novinara Nebojše Radoševića i fotografa Vladimira Dobričića, na radnom zadatku 18. oktobra 1998. godine kod Prištine;

– ubistvo novinara Afrima Malićija, 2. decembra 1998. godine u Prištini;

– ubistvo novinara i šefa Kosovskog informativnog centra (KIC) Envera Maljokua 11. januara 1999. godine u Prištini;

– nestanak Ljubomira Kneževića, 6. maja 1999. u Vučitrnu, dopisnika srpskog nacionalnog dnevnika „Politika“ i novinara „Jedinstva“ iz Prištine;

-ubistvo dvojice novinara „Šterna“, Gabrijela Grinera, Folkera Kremera i prevodioca Senolja Aljita, 13. juna 1999. godine kod Prizrena;

– ubistvo Aleksandra Simovića Sime, novinara Medija ekšn internešenela, 21. avgusta 1999.  godine u Prištini;

– ubistvo Krista Gegaja, urednika u RTV Priština, 12. septembra 1999. godine u Istoku;

– ubistvo Momira Stokuće, fotoreportera, 21. septembra 1999. godine u Prištini;

– nestanak Marjana Melonašija, 9. septembra 2000. godine u Prištini, novinara srpske redakcije Radio Kosova;

– ubistvo Šefkija Popova, 10. septembra 2000. godine u Vučitrnu, novinara „Rilinđe“;

– ubistvo Džemailja Mustafe, 23. novembra 2000. godine u Prištini, novinara lista „Bota sot“;

– ubistvo Bekima Kastratija, 19. oktobra 2001. godine kod Prištine, novinara lista „Bota sot“;

– ubistvo Bardulja Ajetija, novinara i kolumniste lista „Bota sot“, na koga je izvršen atentat 3. juna 2005. godine kod Gnjilana, a preminuo je 25. juna 2005. godine;

2. Da u se u rad međunarodne Komisije za istraživanje ubistava, kidnapovanja i  nestanaka novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, uključe eksperti u ovoj oblasti, predstavnici međunarodnih misija koje su u pomenutom periodu bili stubovi vladavine prava na Kosovu ( UNMIK i EULEKS), kao i predstavnici tužilaštva Beograda i Prištine.

3. Da se predstavnici Upravog odbora EFJ-a, u saradnji sa svojim članicama, aktivno angažuju na podizanju svesti i obaveštavanju javnosti o 19 nerešenih zločina ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, kao i da se aktivno angažuju na stvaranju uslova za formiranje međunarodne Komsije za istraživanje ovih zločina.

4. Da tužioci iz Beograda i Prištine sarađuju direktno ili uz posredovanje partnera od poverenja obe strane, na istrazi ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, kao i da redovno obaveštavaju javnost o napretku na tom polju;

5. Da Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu svojim mandatom obavezno obuhvati i slučajeve ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika;

6. Da Ujedinjene nacije sprovedu zaključke Savetodavne komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava (HRAP) objavljene u periodu od 2010. do 2016. godine, a u kojima HRAP konstatuje kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima u radu UNMIK-a, traži rešavanje slučajeva ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika u periodu kada je za istragu zločina bio odgovoran UNMIK i poziva misiju UN da javno prizna odgovornost za propust da sprovede efikasne istrage zločina tokom svog izvršnog mandata i odgovornosti;

7. Da Ujedinjene nacije omoguće obeštećenje porodicama žrtava, kao i da o tome obaveste javnost.

8. Da misija EULEKS i Savet ministara EU, pod čijim okriljem je mandat EULEX-a, ima obavezu da javno saopšte zbog čega u izvršnom mandatu EULEKS-a vladavine prava na Kosovu nisu sprovedene efikasne istrage ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika, počinjenih u periodu od 1998. do 2005. godine, kao i da Savet ministara EU istraži i ustanovi da li tokom izvršnog mandata za istragu ovih zločina, EULEKS počinio kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

9. Da EU koja je preuzela obaveze da postupa u skladu sa međunarodnim rezolucijama, u potpunosti poštuje ove rezolucije i doprinese istragama ubijenih, kidnapovanih i nestalih novinara i medijskih radnika na Kosovu, kao i da o preduzetim koracima obavesti javnost.

Skupština poziva Upravni odbor EFJ-a da u saradnji sa drugim organizacijama, udruženjima, Savetom Evrope, Ujedinjenim nacijama i OEBS-om i drugim međunarodnim telima redovno prati istrage ovih ubistava, kidnapovanja i nestanaka i da o tome obaveštava javnost.