You are currently viewing „Неизбрисив тренутак у времену“

„Неизбрисив тренутак у времену“

У Официрском дому у Нишу одржано је отварање изложбе радова чланова породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији под називом „Неизбрисив тренутак у времену“ којом су чланови породица кроз уметност и уметничке мотиве приказали лепа сећања на нестале чланове  породица а све то у организацији Међународног комитета Црвеног крста. „Изложба представља завршни део пројекта Међународног комитета Црвеног крста – Регионалне делегације у Београду и Црвеног крста Ниш под називом „Пружање психолошке и психосоцијалне подршке породицама несталих лица и меморијализација”. Осликани сатови симболизују тешко бреме чекања и својом садржајношћу и лепотом илуструју вредности везане за људско достојанство, идентитет и сећање.   Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић рекао је да се ради о веома значајном пројекту којим се покушава да се велика туга и патња породица ублажи до сазнавања коначне судбине њихових ближњих. Истакао је да су породице биле веома активне. „Имали смо процес којим смо на људски начин прилазили породицама и стицали њихово поверење да бисмо њихове душе отворили да би нам на овај начин кроз уметнички исказ приказали ону патњу, оно сећање на оне који сада нису са нама“, рекао је Миладиновић.“  – наводи се на сајту Црвеног крста у Нишу. Миљана Митровић је својим говором отворила изложбу и том приликом рекла: „На отварању ове значајне изложбе „Неизбрисив тренутак у времену“ присећамо се тренутака у историји који су обликовали наш свет односно тренутака који су оставили неизбрисив траг како  на срж нашег друштва тако и на наше животе. Док данас стојим овде и мислим о нашој заједничкој прошлости, не могу да не мислим на своју породицу и тренутак који је оставио неизбрисив траг у нашим животима. Моје име је Миљана Митровић и члан сам Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији „Отета истина“. Године 1999. у Сливову, када сам имала четири године, мој отац је нестао без трага. Од тог дана смо препуштени неизвесности и непрекидном осећају губитка. Свих ових година мислим о томе како би било дивно имати тату поред себе и колико би ми значила његова подршка, охрабрење и похвале за све успехе које сам постигла, али за моју породицу овај тренутак није само сећање већ стална реалност. То је тренутак који нас је оставио са више питања него одговра, тренутак који је тестирао нашу снагу, отпорност и веру. Али ту су и тренуци који су сведочанство нашег заједничког времена, док смо били заједно, а траг тог времена је толико снажан да и даље пружа љубав, наду и веру, са чиме долази и истрајност. Начин  на који је уживао у тренуцима среће остали су за њим као звезда водиља да треба искористити оно најбоље из сваке ситуације у којој се нађемо и да увек има места за позитивна осећања ма колико се нама чинило да су околности лоше. Мој отац није физички присутан, али је и даље ту, уз мене, као звездано небо које сам осликала на свом раду. На жалост, ово није прича само моје породице већ многих мајки, очева, браће, сестара и деце који живе у неизвесности и трагању. Пројекат у ком смо учествовали приближио нас је једне другима и подсетио нас је на важност подршке, заједнице, емпатије, љубави и наде. Присетили смо се колико је важно да ценимо сваки тренутак, да сачувамо успомене а самим тим и да никада не одустанемо од потраге за нашим вољенима. У складу са тим, док разгледамо ову изложбу данас и размишљамо о тренуцима који су обликовали наш свет, позивам вас да се сетите тих тренутака у вашим животима и да не заборавите да и у најтамнијим временима постоји нада. Драго ми је што сам део овог пројекта Црвеног крста јер је неговање културе сећања значајно свим члановима Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији.“ Душица Давидовић, заменица градоначелнице Града Ниша, обратила се овом приликом и исказала дубоку саосећајност са члановима Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији и дубоко поштовање јер су смогли снаге да поделе своја осећања. Председник Комисије за нестала лица, Вељко Одаловић, је рекао да је највећи број несталих лица на простору бивше Југославије заправо са територије Косова и Метохије, као и да је важно да се нестали не  забораве. Биљана Здравковић се обратила у име Међународног комитета Црвеног крста и изразила захвалност свима који су допринели реалзовању ове изложбе.   Присутнима се обратила и Анита Петковић, председница Црвеног крста Ниш, и том приликом истакла да је сећање део процеса исцељења. Велики број присутних је имало прилику да погледа радове и поразговара са члановима породица који су учествовали у реализацији овог пројекта. Потез четкице, и дубока осећања су осликали лепа сећања на нестале.    

Оставите одговор