SRCE Slobodanke Krstić iz Rečana kod Suve Reke prepuklo je od bola za sinovima Miodragom (1964. godište) i Milovanom (1969. godište), ne mogavši da se pomiri sa zlom sudbinom. Preminula je nakon 25 godina bezuspešnog čekanja i pokušavanja da sazna zašto su kidnapovani, ni krivi, ni dužni, njeni sinovi Miodrag i Milovan.
Zadnji put ih je čula 24. juna 1998. Vraćali su se kolima iz Beograda i iz Kruševca su je pozvali i rekli: “Majko, evo još malo, pa dolazimo.” Do svoje kuće, u mestu Rečane u opštini Suva Reka, nikada nažalost nisu stigli.
Zauvek im se izgubio trag.
– Miodrag je bio korak do šloga kada su ga iz Prizrena hitno uputili za Beograd. Nakon dve nedelje pozvao je mog supruga, brata Milovana, u Rečane da dođe po njega da ga vodi kući, jer su lekari rekli da je dobro – priča Danijela Krstić, Milovanova supruga, za “Novosti”.
Milovan Krstić je sa bratom od tetke Slobodanom Mitrovićem istog trenutka pošao iz Rečana, po brata kolima.
Dirljiv susret i radost povratka braće kući na KiM posle Miodragovog lečenja. Čekaju ih supruga i deca. Miodraga – Jasmina i četvoro mališana: Vladimir 15, Verica 9, Vesna 7 i Draginja dve godine. Milovana čeka Danijela i dve ćerke – Silvana (3) i Tijana. Ni godinu nije imala. Otac Tanasije na kapiji čeka sinove. Majka Slobodanka radosno postavila sto…
Dan odmiče, smračilo se. Nema mira, ni sna u kući Krstića i Mitrovića.
Pred zoru odlaze u policijsku stanicu da pitaju za sinove.
Svi su ih videli u odlasku, a u povratku niko.
Ja neću da umrem dok ne saznam gde su njihove kosti!
– Bilo je mnogo naših komšija Albanaca koji su pritrčali u pomoć. Saznali smo da su ih oteli Hašim Tači, Fatmir Ljimaj i Kadri Veselji, da su u jednoj kući u šumi zarobili 20 osoba. Svedoci su pričali: “Svake noći po jednog ubiju, a Fatmir ih iznese.” Ja neću da umrem dok ne saznam gde su njihove kosti! Samo moja duša zna kako mi je sve ove godine. Jedva sam ih othranila, ni sa kim se nismo svađali, živeli smo u miru i nikome ništa loše nismo uradili. Jedno pile da ti ode od kuće žao ti, kažeš: “Kuku, gde li je otišlo?”, a ne deca rođena – ovako je kroz suze govorila nesrećna majka Slobodanka.
Mučna tišina i senka zla pritiskali su srce majke Slobodanke kao olovo.
– Od Miodraga, Milovana i Slobodana ni traga. I tako osta 25 godina. Majka je živela jedino da bi pronašla kosti svojih sinova i pokopala ih kako dolikuje – uz uzdah govori neutešna snaja Danijela.
– Danas sahranismo našu majku, puklo joj srce. Puklo od tuge za sinovima – drhtavim glasom reče kći Zlata.
Osumnjičeni za njihovo ubistvo su, kaže, Hašim Tači, Fatmir Ljimaj i Kadri Veselji, tada članovi ozloglašene Dreničke grupe.
Izvor: www.novosti.rs
