Обележене 24 године рада Удружења породица киднапованих и отетих лица са Косова и Метохије, те четврт века од погрома српског народа из јужне српске покрајине.
На конференцији за новинаре “Вапаји чланова породица жртава” у Медија центру, коју је организовало Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, речено је да је циљ тог споразума да се сниме сва доступна сведочанства о страдањима Срба на простору бивше СФРЈ од почетка 90-тих година прошлог века, обједине, дигитализују и представе целом свету.
Директор фондације “Визуелни архив српског страдања” Денис Бојић рекао је да та фондација покушава да сними сва могућа доступна сведочанства и све исповести из првог лица страдалих Срба са територија земаља бивше Југославије.
“До сада није постојала ни једна институција која је ово страдање третирала обједињено са жељом да се оно дигитализује, да се сведочанство сниме и да се представе апсолутно читавом човечанству. Наша идеја, наша мисија и наша обавеза јесте управо то да сви заједно, уједињени кроз организације, кроз институције, покушамо снимити свако доступно сведочанство у страдању српског народа, ма где се налази припадник који може да сведочи о томе”, рекао је Бојић.
Како је рекао, тај пројекат се ради под покровитељством председника Републике Српске Милорада Додика.
“Желимо да на територији Републике Српске и Србије оформимо више филмских центара у којима ће се снимати изјаве, односно сведочанства људи о страдању Срба. Све те изјаве биће дигитализоване, стављене у једну заједничку архиву, дигитални архив српског страдања, и биће понуђене не само српском народу, већ и читавом човечанству”, рекао је Бојић.
Он је као пример значаја такве идеје навео Фундацију Шао која је до сада скупила више од 55.000 сведочанстава страдања јеврејског народа и представља можда и најзначајнији образовни извор информација самом Холокаусту.
“Од почетка ратних дешавања на простору бивше Југославије збирно је погинуло и нестало више од 50.000 Срба. Тај број подразумева укупан број свих припадника различитих војних формација, полицијских формација и цивила. Највише их је, нажалост, на територији Републике Српске”, рекао је Бојић.
Он је нагласио да само на територији РС у овом тренутку живи више од 20.000 чланова породица погинулих цивила и војника, а већина њих су родитељи и супруге погинулих бораца и несталих цивила.
“Сам тај податак да у овом тренутку само на једној територији географски можемо да снимимо 20.000 људи је довољно упозоравајући о каквој врсти пројекта се овђе ради, колико је комплексно и колико је сложено. Ако на једном мјесту будемо имали сва та свједочанства, страдање Срба са КиМ, жртве на том бомбардовању, страдање Срба на територији РС, Срба из Хрватске, мислим да као народ можемо имати један озбиљан историјски аргумент који ће служити пре свега нашој деци”, поручио је Бојић.
Председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић изјавила је да то удружење слави 24 година постојања, а да подршку његовом раду дају ЕУ и УНДП.
“Од 1998. до данашњег дана траје наша трагедија, наше страдање на КиМи. Сведоци смо свакодневних насиља, хапшења без доказа и кривице, уништење сакралних споменика, цркава и манастира, девастирање гробова. А све у циљу етничког чишћења, уништавања трагова српског десетовековног духовног постојања на тим просторима”, рекла је Томановић.
Она је навела да је са КиМ протерано око 250 хиљада Срба, и поред присуства 50 хиљада војника КФОР.
Томановић је рекла да постоји шири спектар одговорности међународне заједнице на КиМ, пото су се многи злочини догодили на очиглед међународне мисије и снага безбедности на КиМ.
Она је запитала ко је одговоран за заташкавање злочина, премештање гробница, трговину органима киднапованих Срба и осталих, ко је одговоран за грубо кршење међународног хуманитарног права, скривање документације и доказа о злочинима.
“КФОР није истраживао отмице, илегална места притвора. УНМИК је знао за трговину органима, али за монструозне злочине нико није одговарао. Од 2008. године одговорност за истраге преузима ЕУЛЕКС. Ни он није испунио свој мандат. Никада нисмо сазнали њихове резултате истрага, посебно о наводима наведеним у извештају Специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија. Саветодавна комисија за људска права УН на КиМ и Амнести Интернешнл су утврдили да су отмице и убиства била на националној основи на КиМ”, истакла је Томановић.
На питање новинара да ли представници међународне заједнице имају исти аршин према српким и жртвама других националности, она је одговорила да може да говори само о жртвама са КиМ.
“Према мом искуству, много више им је стало до жртава албанске националности, него до српских”, рекла је Томановић.
Виши саветник начелника Одељења за нестала лица Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије Љиљана Крстић изјавила је да, откако је питање несталих лица уврштено у дијалог Београда и Приштине, решавање судбине несталих лица потпуно заустављено, а да је задњи састанак Радне групе за нестала лица Београда и Приштине одржан 16. априла 2021.
“Прошле године у Охриду прихваћена је Декларација о несталим лицима. Искрено смо се надали да ћемо, у складу са том декларацијом и заједничком комисијом, наставити са радом тамо где смо се пре више од три године зауставили. Да пробијемо ту блокаду која је изазвала Приштина, али је Приштина показала да то не жели”, рекла је Крстић.
Она је навела да је од 2004. године је формирана Радна група и да је до данас решено више од 1.800 случајева несталих лица, а да се још увек 1.615 лица и српске и албанске националности води као нестало.
Крстић је рекла је да су током прошле године преузети посмртне остаци само једног лица српске националности, који су сахрањени у Грачаници, а да је била само једна провера локације од стране Приштине, и то је локација Репа, код Подујева.
“И даље се још увек у мртвачници у Приштини води око 350 NN посмртних остатака. Чекамо више од две године да представници Приштине позову да наше стручњаке да заједно са њиховим стручњацима раде на идентификацији још увек неидентификованих посмртних остатака, где процењујемо да је најмање између 70 и 80 лица српске националности у мртвачници”, рекла је Крстић.
Додала је да, када је у питању Приштина, зависимо од њих, јер су се сукоби дешавали на простору КиМ.
“Тамо су вршени злочини, тамо су илегални затвори, тамо су архиве како тзв. ОВК, тако и архиве других међународних организација које су у то време биле присутне на том простору. И на жалост, немоћни смо у свему томе да истрајемо, ма колико се трудили, јер не можемо да превазиђемо блокаде и баријере које су изазване од стране Приштине”, рекла је Крстић.
Председница Координације српских Удружења породица несталих, погинулих и убијених лица на подручју бивше Југославије Мирјана Миодраг Божин рекла је да је прошло 33 године од првих нестанака на простору бивше СФРЈ, а да се још увек, према евиденцији Међународног комитета Црвеног крста, тражи 9.750 особа.
“Од тога 3.700 лица српске националности према подацима Комисије за нестала лица Владе Републике Србије. Породице нису задовољне јер су процеси ексхумације и идентификације јако спори. Потписани споразуми и протоколи се не примењују, а Комисије за нестала лица у региону се не састају, иако је то предвиђено потписаним протоколима”, рекла је Божин.
Истакла је да породице несталих и убијених траже од владе да у књиге за основне и средње школе буде штиво о страдањима Срба 90-тих година прошлог века да српске жртве не би биле заборављене.
